“BOJTE SE BOGA I PODAJTE MU SLAVU...”
“I videh drugog anđela gde leti posred neba, koji imaše večno Evanđelje da objavi onima koji žive na Zemlji, i svakom jeziku i plemenu i kolenu i narodu. I govoraše velikijem glasom: Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas Suda Njegova; i poklonite se Onome Koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.” (Otkrivenje 14,6.7)
Zablude ateizma
Ateizam, kao jedan od dva osnovna i suštinski suprotstavljena odgovora na veliko pitanje porekla života i svega postojećeg, kao što ćemo videti, može postojati iz isključivo dva razloga: prvi je nespremnost da se prizna Božji autoritet i suverenost Njegove vladavine kao Stvoritelja, po Čijim propisima se moraju vladati svi stanovnici Svemira ukoliko žele da žive večnim životom, dok je drugi neznanje, koje je opravdano samo kada je reč o osobama koje su nedovoljno razumne da bi uočile očigledne dokaze ispoljavanja Božje stvaralačke sile, o čemu govori i Sveto pismo, kao pisani deo Stvoriteljevih objava čovečanstvu: “Nebesa kazuju slavu Božju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski” (Psalam 19,1), “jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)
Spor vere i ateizma, o kojem govore i citirani tekstovi Svetog Pisma, oduvek su povlačili i pitanje Božjeg prisustva na Zemlji, o čemu Sveti Spisi daju odgovarajući izveštaj: “...Bezakonja vaša rastaviše vas sa Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas...” (Isaija 59,2). To je, po svedočanstvu Božje Reči, jedini razlog zašto je čovečanstvo lišeno prisustva Stvoritelja, o Čijem postojanju nedvosmisleno svedoče Njegova dela jer sve što postoji mora da ima uzrok - to je zakon kojeg priznaje i naučni deo sveta, koji svoje principe gradi na temelju ateizma iako je opravdanost njegovog postojanja nedokaziva, zbog čega nauka ne zaslužuje poverenje iskrenih tragača za istinom o poreklu života i svega stvorenog. Ovakav odnos velikog dela naučnog sveta, koji je svoje nedokazane teorije autoritativno nametnuo obrazovno-vaspitnim institucijama, je nepošten i zaslužuje oštre kritike jer se zloupotrebom autoriteta u velikoj meri ruši sloboda savesti i izbora jer nije učinjeno ništa ili gotovo ništa da se - što je jedini ispravan odnos - u ove ustanove uvede i Teističko učenje o nastanku živog i neživog sveta, koje, za razliku od ateizma, ima i dokaze verodostojnosti.
Kao što je rečeno, jedini razlog zašto je zvanična nauka nemoćna da objasni poreklo živog i neživog sveta jeste upornost da se odgovor nađe tamo gde se ne može naći; toga je svestan veliki broj naučnika i uopšte visoko obrazovanih ljudi, koji čine i osnovu autoritativnog dela sveta, ali budući da priznanje Božjeg postojanja povlači i pitanje poslušnosti, odnosno poštovanja Njegove volje, izražene kroz savest i Deset svetih zapovesti, ovaj oholi i grehu sklon svet je odlučio da, sve dok je to moguće, zloupotrebljava Božju milost i dobrotu, kojima duguje zahvalnost za svoje postojanje i pored istrajne pobune protiv Stvoritelja, Čiji će gnev - zbog strašnih grehova koji se čine širom Zemlje, na sada već skorom kraju vremena milosti - biti izliven u punini, kao prilikom potopa. “Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. Jer što se može doznati za Boga poznato je njima; jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora. Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo. Kad se građahu mudri poludeše, i pretvoriše slavu Večnoga Boga u obličje smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.” (Rimljanima 1,18-23)
Dakle, ono što je važno znati jeste da ateisti, i po sopstvenom priznanju, nemaju dokaze za takvo ubeđenje niti, pak, imaju ikakvo prihvatljivo objašnjenje nastanka živog i neživog sveta tako da je i najprihvaćenija teorija o nastanku Svemira, poznata kao teorija o “Velikom prasku”, suštinski suprotna Zakonu uzroka i posledice jer se bavi samo posledicom, a ne i Uzrokom, što je prva u velikom nizu manjkavosti i besmislica ateističkih teorija.
Osim bezbrojnih spomenika Božje stvaralačke moći, savest, kao objektivno i univerzalno merilo moralnih vrednosti, takođe jasno svedoči o postojanju Svemogućeg Stvoritelja jer njena svrha otkriva uzvišenost njenog porekla. Ona, dakle, potvrđuje Uzročno-posledični poredak Svemira jer kao što posledica ne može postojati bez uzroka, tako ni mi, kao subjekti, ne možemo postojati bez Izvora objektivnosti. Sama činjenica da postojimo ukazuje na uzročnost postojanja jer bez objektivnosti, koja nastaje suočavanjem sa Uzrokom, nema ni spoznaje sopstvenog stanja a u krajnjoj liniji ni samog postojanja. Savest je, uz to, i dokaz da će svi nepokajani grešnici, kako Sveto pismo svedoči o tome, nakon drugog vaskrsenja – vaskrsenja za nepokajnike (Otkrivenje 20,5.6), odgovarati pred Božjim Sudom jer kada postoji zakonitost (savest) koja osuđuje prestupe, postoji i Sud. “...Jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje Suda.” (Jovan 5,28.29) “Jer nam se svima valja javiti na Sudu Hristovu, da svako primi platu za ono što je za života u telu činio, dobro ili zlo.” “Onima dakle koji su trpljenjem dela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost - život večni; a onima koji se uz prkos suprote istini a pokoravaju se nepravdi - nemilost i gnev.” (2. Korinćanima 5,10; Rimljanima 2,7.8)
Još jedan pokazatelj neodrživosti ateizma jesu njegovi plodovi, među kojima se posebno ističe bezakonje, jer on ne nudi osnovu bez koje nijedan sistem ne može da opstane a to je nepromenljiv i jasno definisan zakon (u ovom slučaju - Moralni), sa neophodnim potvrdama njegove objektivne vrednosti, kao što svi prirodni sistemi funkcionišu po tačno određenim i nepromenljivim zakonitostima. To je, dakle, jasan znak da je ateizam razorna ideologija, koja, kao takva, ne donosi dobro ljudskoj zajednici već je vodi u globalnu propast, kao što je sve očiglednije. Naime, jasno je da je za opstanak svake zajednice potreban univerzalan Zakon, kojem bi se pokoravali svi njeni članovi, u kom slučaju ima izgleda za večnu budućnost dok u suprotnom potpada pod razornu moć greha jer gde nema jedinstva, nema ni napretka i, samim tim, ni opstanka. Zato nas Bog, u ovim - poslednjim danima ovozemaljske istorije, poziva da sa dužnom zahvalnošću odgovorimo na poziv Milosti jer greh ne može postojati večno, kako i sami vidimo. Prihvatimo, stoga, poslušnost Stvoritelju, tako što ćemo se iskreno pokajati za sve svoje grehe u ime Isusa Hrista, našeg Divnog Spasitelja, i molimo Ga da nam podari snagu za život u skladu sa Njegovim svetim Zakonom, izraženom kroz Deset svetih Zapovesti. “Pogledajte u Mene”, poručuje nam On, “i spašćete se svi krajevi zemaljski.” (Isaija 45,22) “Jer Mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi.” (Jezekilj 18,23.32)
--------------------------------------------------
--------------------------------------------------
Tvrdite da je čovek dovoljan sebi a to je suština ateizma ili, našom rečju rečeno - bezboštva. Da čovek nije sebi dovoljan, svedoči niz dokaza predstavljenih u temi a o tome nas, u velikoj meri, uči i priroda jer vidimo da je čovek višestruko zavisan od nje, sa kojom, i pored svoje posebnosti, čini biološku celinu, što takođe otkriva veličanstvo Božje premudrosti i moći. Naime, i sami možete videti da smo zavisni od vazduha, vode, hrane i drugih elemenata, koje je Bog stvorio sa ciljem da u ispunjenju naših potreba za njima uviđamo neizmernost Njegove ljubavi. Čovečanstvo je postalo smrtno upravo zbog očigledne zablude da je samostalno.
“Nebesa kazuju Slavu Božju”
“Nebesa kazuju slavu Božju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski” (Psalam 19,1), “jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)
"Nebesa kazuju slavu Božju..." - Galaksija Sombrero
Ova tema, koja je sastavljena od nekoliko tekstova nastalih tokom nedavnih diskusija o jednom od najvažnijih predmeta - poreklu života, predstavlja niz argumenata da sve što postoji ima uzrok u Bogu - našem Nebeskom Ocu, Čijoj veličanstvenoj milosti, ovaj svet, koji živi u otpadu od Njegovog svetog Zakona, duguje zahvalnost za svoje postojanje i mogućnost da izađe iz ropstva grehu i smrti i postane deo Njegovog večnog Carstva, koje će, za vreme ovog naraštaja, uspostaviti Samo Veličanstvo Neba - Gospod Isus Hristos. Slede pomenuti tekstovi, koji su, uz male izmene, ostali u formi u kojoj su nastali:
Rekli ste da “nema tog ljudskog uma koji bi u detalje objasnio svaku funkciju svakog atoma i njegov kompleksni put preobražaja” i ovo je važna misao kada je reč o Uzroku svega postojećeg jer je, po verovanju mnogih ateista, čovek najumnije biće na Zemlji i uopšte u Svemiru tako da se sa punim pravom možemo upitati: da li je razumno verovati da je neživa priroda mogla da se, svejedno je kakvim i koliko dugim procesom, oblikuje i organizuje na takav način da ni najumnije biće koje nastava na njoj nije u mogućnosti da je sagleda?
Dalje - kao što je poznato - postoje samo dva osnovna verovanja o nastanku sveta: po prvom, Božanstvo je, kao Stvoritelj, Uzrok svemu dok pobornici drugog tvrde da je sve nastalo samo ili postoji oduvek, što se, u odnosu na prvu mogućnost - da je Uzrok svega Stvoritelj, može svrstati zajedno.
Kada je u pitanju drugo verovanje, stvarnost svedoči da su teorije o samonastajanju ili večnom postojanju Svemira neprihvatljive; u tome se slaže najveći, ili bar veći deo naučnog sveta. Naime, teorija o večnom postojanju materije ne može da opstane jer sve što postoji mora da ima uzrok i kada ovu činjenicu prihvatamo, ostaju, uslovno rečeno, samo dve mogućnosti: prva je da postoji večan lanac uzroka koji proističu jedan iz drugog (jer se uvek može pitati ko je stvorio prethodnog), što je dovelo do pojave materije i živog sveta, a druga je da postoji Večno - Samopostojeće Biće, Koje je Uzrok svemu, što je jedina stvarna mogućnost jer je večan niz uzroka koji proističu jedan iz drugog suviše složena i nelogična pojava koja opet podrazumeva večnost tako da je neuporedivo prirodnije, kada se večnost već dokazuje kao postojeća, prihvatiti činjenicu da postoji Večni Stvoritelj, Koji je Uzrok svemu. Nešto od toga mora biti istina jer drugih mogućnosti nema, a razum govori koja je mogućnost prihvatljiva.
Sam redosled uzroka i posledica, koji je uvek jednosmeran (od uzroka ka posledici), takođe svedoči da sve ima početak u Jednom i Jedinom Uzroku - Stvoritelju, jer kada bi uzročno-posledični lanac u prošlosti bio večan (dakle - bez početka), on nikada ne bi dostigao naše vreme. Prema tome, sve što ima kraj - a mi smo, danas, na kraju (sutra još ne postoji) - mora da ima i početak dok sve što ima početak može da traje večno jer se kreće prirodnim (i jedinim) smerom vremenskog toka. To su činjenice koje takođe otkrivaju Božje postojanje i delovanje kao Stvoritelja i Svedržitelja.
--------------------------------------------------
--------------------------------------------------
Šta reći za činjenicu da je vazduh neophodan svim živim organizmima, sa određenim procentom kiseonika i drugih elemenata kako bi ih bilo dovoljno za određen broj udisaja ograničenih pluća organizama koji su različite veličine i plućnih kapaciteta, a da pri tome mora biti i proziran, kako bi se kroz njega moglo i gledati?
Šta reći o lepoti, kada se, po hipotezi o evoluciji, njeno postojanje suproti jednoj od osnovnih ideja da tokom procesa evolucije svaki slab organizam dobija oblik koji treba da bude neprivlačan prirodnim neprijateljima (otkud svest o tome?), dok vidimo da u prirodi ima puno lepih životinja, leptira, insekata, cveća - koje, očigledno, služi isključivo da bi ugodilo ljudskom oku?
Značajan je i podatak da je udaljenost Zemlje od Sunca takođe tačno određena, jer bi samo malo odstupanje od njene putanje oko Sunca donelo uslove u kojima se ne može živeti, kao i činjenica da se i Mesec kreće na udaljenosti koja omogućava da i noću imamo videlo.Sve u svemu, Božja dela su i dalje čudesna - i pored nesavršenstva nastalog nakon pada u greh, kao posledice izbora koji i danas stoji pred svima, jer vreme milosti još traje. Neka je hvala našem Stvoritelju i Spasitelju zato što još imamo mogućnost da učinimo pravi.
“...JER DOĐE ČAS SUDA NJEGOVA...”
“I videh drugog anđela gde leti posred neba, koji imaše večno Evanđelje da objavi onima koji žive na Zemlji, i svakom jeziku i plemenu i kolenu i narodu. I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas Suda Njegova; i poklonite se Onome Koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.” (Otkrivenje 14,6.7)
Po jasnom svedočanstvu Božje Reči, blizina Sudnjeg dana - kada će se Božja milost, koja je dugo čekala na povratak izgubljenog sveta, konačno povući - čini osnovu poslednje opomene svetu. Ovaj jedinstveni događaj, kojim će duga istorija grešnog poretka biti zauvek zaključena, najavljen je brojnim svedočanstvima Božjih vesnika, kojima su, u nadahnuću i vizijama, pokazani poslednji događaji ovozemaljske istorije:
Po jasnom svedočanstvu Božje Reči, blizina Sudnjeg dana - kada će se Božja milost, koja je dugo čekala na povratak izgubljenog sveta, konačno povući - čini osnovu poslednje opomene svetu. Ovaj jedinstveni događaj, kojim će duga istorija grešnog poretka biti zauvek zaključena, najavljen je brojnim svedočanstvima Božjih vesnika, kojima su, u nadahnuću i vizijama, pokazani poslednji događaji ovozemaljske istorije:
“Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoj gori Mojoj, neka drhću svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.” (Joilo 2,1)
“Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je i ide vrlo brzo; glas će biti dana Gospodnjega, gorko će tada vikati junak. Taj je dan - dan, kada će biti gnev, dan, kada će biti tuga i muka, dan, kada će biti pustošenje i zatiranje, dan, kada će biti mrak i tama, dan, kada će biti oblak i magla, dan, kada će biti trubljenje i poklič na tvrde gradove i na visoke uglove. I pritesniću ljude, te će ići kao slepi, jer zgrešiše Gospodu; i krv će se njihova prosuti kao prah i telesa njihova kao gnoj. Ni srebro njihovo ni zlato njihovo neće ih moći izbaviti u dan gneva Gospodnjega; i svu će zemlju proždreti oganj revnosti Njegove; jer će brzo učiniti kraj svim stanovnicima zemaljskim.” (Sofonije 1,14-18)
“Jer je dan Gospodnji blizu svim narodima; kako si činio, tako će ti biti...” (Avdi 1,15)
“Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane.” (Malahija 4,1)
“...Jer će dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan, i ko će ga podneti? Zato još govori Gospod: Obratite se k Meni svim srcem svojim, i posteći i plačući i tužeći. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je Milostiv i Žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla.” (Joilo 2,11-13)
Ateizam, sa svim svojim plodovima: ohološću, sebičnošću, bezosećajnošću, mržnjom, nasiljem, lakomošću, materijalizmom, preljubočinstvom i svakim oblikom skvrnjenja bračne institucije - osnovne ćelije ljudske zajednice, homoseksualnošću sa svim vidovima nastranosti, samozadovoljavanjem niskih strasti - svojstvenih grešnoj ljudskoj prirodi, izopačenim modnim trendovima i svim drugim oblicima nemorala, koji se usled gaženja Božjeg Zakona sve više šire i umnožavaju, razlozi su zašto će naš mali svet biti pohođen razornim sudovima:
“Gle, Gospod će isprazniti Zemlju i opustiti je, prevrnuće je i rasejaće stanovnike njezine.” “Sasvim će se isprazniti Zemlja, i sasvim će se opleniti. Jer Gospod reče ovu reč.” “Jer se Zemlja oskvrnu pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše Zavet večni. Zato će prokletstvo proždreti Zemlju, i zatrće se stanovnici njezini; zato će izgoreti stanovnici zemaljski.” (Isaija 24,1.3.5.6)
Veliki pad morala, koji je sve očigledniji, prvi je u nizu pokazatelja veoma skorog kraja, o čemu je apostol Pavle, obraćajući se svom omiljenom učeniku - Timotiju, pisao pre skoro dve hiljade godina: “Ali ovo znaj”, svedočio je, “da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga.” (2. Timotiju 3,1-4)
Sam Spasitelj čovečanstva - Isus Hristos, takođe je ukazao na pojavu velikog nemorala u vremenu pred Njegov Drugi dolazak: “A kad seđaše na Gori maslinskoj, pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvojega dolaska i posletka veka? I odgovarajući Isus reče im…” “...i što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih.” (Matej 24,3.12) Ove Hristove reči, upućene Njegovim učenicima, odnose se na Crkvu, koja će, kako je nedvosmisleno rekao, u vremenu umnožavanja bezakonja umnogome izgubiti veru i ljubav prema istini, čemu smo takođe svedoci jer se - za razliku od vernih Hrišćana iz ranijih vremena, koji su u strašnim progonima od strane rimske crkve svoju veru zapečaćavali i sopstvenim životima - sadašnje generacije onih koji se nazivaju svetim Hristovim imenom gotovo ni po čemu ne razlikuju od ateista i pobornika drugih religijskih učenja, kojih je, takođe, sve više.
Umnožavanje religijskih zajednica i kultova, posebno satanističkih i spiritističkih društava, stvorenih sa ciljem da mnogi budu zavedeni i zauvek izgubljeni, još jedna je odlika skorog kraja, o čemu je, takođe, pisao apostol Pavle: “Zaklinjem te dakle pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, Koji će suditi živima i mrtvima, Dolaskom Njegovim i Carstvom Njegovim: propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme... jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje... i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama.” (2. Timotiju 4,1-4) Isto svedočanstvo je zabeleženo i u 1. Poslanici Timotiju: “A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske...” (1. Timotiju 4,1)
Ovaj veliki metež na polju religije, koji je stvoren kako bi mnogi bili zavedeni ili obeshrabreni u pokušajima da pronađu spasonosnu istinu, upućuje na pitanje o kojem je reč u narednoj temi.
Kako pronaći pravu religiju?
Ovo je jedno od najznačajnijih i, svakako, najtežih pitanja kada je reč o religiji, koje podrazumeva postojanje i delovanje Božanstva jer osnova prave religije može biti samo zajednica sa NJim, o čemu svedoči i nesamostalnost svih stvorenih bića, budući da ništa ne postoji bez uzroka; to je opšte poznata i priznata zakonitost. Drugi zakon koji svedoči o Božjem postojanju jeste Pasterov, koji predstavlja još jednu opšte poznatu činjenicu - da život nastaje samo iz života (te i inteligencija samo iz inteligencije). To su, dakle, pojave bez izuzetka i - što je važnije - bez dokaza da bi do njega moglo da dođe. Pri tome treba znati da život nije definisan; naime, njegova priroda je nepoznata te i ta činjenica svedoči o postojanju Sveznajućeg i Svemogućeg Tvorca, Koji je Izvor života i svega postojećeg, o čemu je bilo reči i u temama “Zablude ateizma” i “Nebesa kazuju slavu Božju”.
Kada je ovo utvrđeno, u potrazi za pravom i spasonosnom religijom (jer je težnja za večnim životom usađena u sva živa bića, koja na pojavu smrti reaguju bolom i strahom) potrebni su opšte poznati i jednostavni kriterijumi, po kojima se istina lako može razlikovati od zablude, da bi svako čije je srce otvoreno da je nađe mogao to da ostvari.
Proučavanjem stvorenja lako se uviđa sklad velikog broja različitih sistema - živih i neživih - koji takođe funkcionišu zakonito te to mora biti i obeležje prave religije, koje potragu za istinom čini lakom jer je pitanje da li osim Hrišćanstva postoji religija koju karakteriše (jasno definisan) Moralni zakon, koji, prirodno, mora biti sveobuhvatan.
Božji Zakon je, dakle, osnovno obeležje prave religije, koje isključuje sve religije osim Hrišćanstva, u okviru kojeg postoji veoma mali broj verskih zajednica koje ga uzdižu u nepromenjenom obliku - onakvog kako je zabeležen u 2. Mojsijevoj Knjizi 20,1-17, jer veliki broj Hrišćanskih zajednica naučava da je on ukinut Hristovom žrtvom dok ga neke predstavljaju u izmenjenom obliku, što je velika zabluda, koja će - u skorom vremenu, kada će ceo svet biti obavešten o važnosti i nepromenljivosti Moralnog zakona - mnoge koštati spasenja ukoliko je i konačno prihvate, jer je blizu čas kada će svako morati da se odluči za ili protiv Božje vladavine, zasnovane upravo na Moralnom zakonu Univerzuma.
Božja Crkva u proročanstvima
Pitanje koje je neodvojivo od prethodnog - “Kako pronaći pravu religiju?”, jeste koja je Crkva prava i kako je možemo prepoznati kao takvu? I na ovo pitanje Sveto pismo daje nedvosmislen odgovor i ukazuje na osnovna obeležja Božje Crkve, po kojima ju je veoma lako razlikovati od ostalih verskih zajednica.
Proročanska objava iz 12. poglavlja Knjige “Otkrivenje” prikazala je put kojim se Božja Crkva, tokom Novozavetnog doba, kretala do ovih dana. Prema toj objavi, koju je istorija potvrdila u potpunosti, vidimo da je tokom većeg dela Novozavetne ere Božja Crkva proganjana od strane Sotone i njegovih podanika, koji su tiraniju nad Božjim sledbenicima činili pod plaštom Hrišćanstva, kojim se Rimokatolička crkva - koju Sveto pismo simbolički prikazuje kao “Zver koja izlazi iz mora” (Otkrivenje 13,1) - zaodenula. Sveti Zapis, o tome, glasi: “I dana joj beše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini 42 meseca.” (Otkrivenje 13,5)
Ovde vidimo da Papska institucija - koja je simbolički predstavljena kao zver, što označava nemilosrdan i progonilački duh - huli na Boga, o čemu svedoči i navodna vlast papstva da oprašta grehe, čime se, između ostalog, uzvisilo iznad Boga, kao što je Božja Reč i najavila: “Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći” (Hristos) “dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u Crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.” (2. Solunjanima 2,3.4)
Isto svedočanstvo daje i Starozavetni prorok Danilo: “Četvrta zver biće četvrto carstvo na Zemlji” (Rimsko carstvo, kojem su prethodili: Vavilonsko, Medo-persijsko i Grčko-makedonsko) “koje će se razlikovati od svih carstava, i izješće svu zemlju i pogaziti i zatrti. I deset rogova jesu deset careva, koji će nastati iz tog carstva” (Huni, Ostrogoti, Visigoti, Franci, Vandali, Suevi, Burgundi, Heruli, Anglosanksonci i Lombardi) “a posle njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od pređašnjih, i pokoriće tri cara” (Herule, Vandale i Ostrogote) “I govoriće reči na Višnjega, i potiraće svece Višnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vreme, i za vremena i za po vremena.” (Danilo 7,23-25) Vreme je jednako jednoj godini, vremena dvema, što je ukupno tri, koje sa preostalom polovinom čine tri i po godine, odnosno 1260 dana ili 42 meseca, koji imaju isti broj dana. Po proročanskom principu da je dan jednak godini (4. Mojsijeva 14,34. Jezekilj 4,5), to je, ukupno, 1260 godina tokom kojih su “sveci Višnjega” - prava Božja Crkva - “potirani”.
“...i potiraće svece Višnjega...” (Danilo 7,25)
{Prema nekim izvorima, rimska kvazi-crkva, koju* Biblija naziva novim "Vavilonom", odgovorna je za smrt više od sto miliona protestanata - pravih Hristovih sledbenika u najmračnijem dobu za Crkvu i svet, što je najveći genocid i, uopšte, uz Hristovo pogubljenje, jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva} (*zapravo je, u 17. poglavlju Apokalipse, Vavilonom nazvan Rim, ali je, suštinski, reč o Vatikanu)
Na osnovu navedenih svedočanstava Božje Reči, vidimo da u Novozavetnom dobu Božju Crkvu čine oni koji su za ime Hristovo i istinu Svetog pisma proganjani od papske institucije, o čemu najjasnije svedočanstvo daju naredni tekstovi: “A žena uteče u pustinju gde imaše mesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani 1260 dana.” (Otkrivenje 12,6) “I ženi dana biše dva krila orla velikoga da leti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti vreme i vremena i po vremena, sakrivena od lica zmijina.” (Otkrivenje 12,14)
U nedvosmislenim svedočanstvima Božje Reči stoji napisano da nijedna od velikih crkava, koje su tokom znatnog dela perioda od 538-1798. godine (1260 godina dominacije papstva) bile u zajednici, nije predstavljala Božju Crkvu, jer je do šizme između Zapadnog i Istočnog bloka tada jedinstvene i formalno organizovane Hrišćanske crkve došlo tek nakon nekoliko stotina godina od početka ovog perioda (1054.), tokom kojeg njeni članovi nisu proganjani na način i u meri koja je opisana u Božjoj Reči, tako da je istorija pokazala da su, u periodu od 1260 godina dominacije i tiranije Rimokatoličke crkve, Božju Crkvu činile zajednice vernih Hrišćana koji su uzdizali Božji Zakon i svedočili da je spasenje dar koji se prihvata samo verom u pripisanu pravednost Jedinog Spasitelja i Posrednika između Boga i ljudi - Isusa Hrista, za razliku od pogubne nauke rimske crkve, koja ih je zbog tih istina i proganjala.
Osnovna obeležja Božje Crkve, po kojima se ona može prepoznati, otkrivaju učenja Starog i Novog Zaveta, koja su i po ovom pitanju u potpunom skladu:
“Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.” (Isaija 8,20)
“I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njezinim, koje drži Zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista.” (Otkrivenje 12,17)
“…Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh proroštva.” (Otkrivenje 19,10)
Držanje Božjih Zapovesti i prisutnost dara proroštva, osnovna su obeležja Božje Crkve, o čemu svedoči i proročanska objava iz “Otkrivenja” 12,17., gde je zabeleženo da će žena, koja u simbolu predstavlja Crkvu (Jeremija 3,12-14; 2. Korinćanima 11,2), doživeti progonstvo koje će dovesti do velikog rešetanja njenih redova tako da će od njenog potomstva, što treba zapaziti, ostati samo Ostatak koji će “držati Božje Zapovesti i imati svedočanstvo Isusa Hrista”. Sadržajem tog poglavlja Otkrivenja najavljeno je da će se Ostatak “ženinog” potomstva, kao Božja Crkva posletka, pojaviti nakon papske prevlasti i tiranije u trajanju od 1260 godina, koja je istorijski potvrđena ulaskom Napoleonovog generala Bertijea u Rim i zarobljavanjem pape Pija VI 1798. godine, kada je taj proročki lanac ispunjen, a jedini pokret koji je nakon tog vremena proistekao iz tadašnje Hrišćanske crkve i potom uzvisio Božje Zapovesti je Adventni pokret, u čijim redovima je potvrđeno i prisustvo dara proroštva - drugog osnovnog obeležja Božje Crkve.
“IZAĐITE IZ NJE, NARODE MOJ...”
“I drugi anđeo za njim ide govoreći: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode.” (Otkrivenje 14,8)
“I posle ovoga videh drugoga anđela gde silazi s neba, koji imaše oblast veliku; i Zemlja se zasvetli od slave Njegove. I povika jakim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakom duhu nečistom, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom se kurvaše, i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. I čuh glas drugi s neba koji govori: Izađite iz nje, narode Moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. Jer gresi njezini dopreše do Neba, i Bog se opomenu nepravde njezine.” (Otkrivenje 18,1-5)
Poslednji poziv crkvama
U 14. poglavlju Knjige “Otkrivenje” zabeležena je još jedna vest koju će Božja Crkva poslednjeg vremena objaviti svim iskrenim i vernim pripadnicima Hrišćanskih crkava koje su u manjoj ili većoj meri odstupile od izvorne - apostolske nauke, koja je potekla od Samog Gospoda Isusa. Ova važna vest i ujedno poslednji Božji poziv svim iskrenim vernicima palih Hrišćanskih crkava, zabeležena je u Knjizi Otkrivenje 14,8., i posebno u 18. poglavlju, gde je osim vesti o otpadu duhovnog Vavilona upućen i poziv Božjim sledbenicima - da izađu iz njega i odbace neistine kojima, kako Pismo kaže, “napaja sve narode”.
Da bi ovaj poslednji Božji poziv, upućen Njegovom vernom narodu unutar duhovnog Vavilona, bio ispravno shvaćen, potrebno je znati šta se podrazumeva pod Vavilonom i kako se iz njega može izaći. Na ova pitanja Božja Reč daje jasne odgovore u 17. poglavlju Knjige Otkrivenja, u kojem je Vavilon predstavljen simbolom žene koja sedi na zveri sa sedam glava i deset rogova, koju smo u temi pod naslovom “Božja Crkva u proročanstvima” argumentovano prepoznali kao progonilačku moć rimske crkve.
“I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govoreći mi: Hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogima; s kojom se kurvaše carevi zemaljski, i koji žive na Zemlji opiše se vinom kurvarstva njezina. I uvede me Duh u pusto mesto; i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova. I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imaše čašu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine kurvarstva svojega; i na čelu njezinu napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskima. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh. I reče mi anđeo: Šta se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu ove žene, i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova.” “Ovde je um, koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sedi.” “I žena koju si video jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carevima zemaljskima.” (Otkrivenje 17,1-7.9.18)
“I žena beše obučena u porfiru i skerlet
i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom”
(Sjaj i raskoš vatikanskih dvorova)
Sedam brda Rima
“Ovde je um, koji ima mudrost. Sedam glava,
to su sedam gora na kojima žena sedi.”
“I žena koju si video jeste grad veliki,
koji ima carstvo nad carevima zemaljskima.”
(Otkrivenje 17,1-7.9.18)
Naime, zver simboliše carstvo: “...četvrta zver biće četvrto carstvo na Zemlji...” (Danilo 7,23), a voda, iz koje zver izlazi - narode, odnosno naseljeno područje: “Vode što si video… ono su ljudi i narodi, plemena i jezici” (Otkrivenje 17,15). Još jedan podatak koji određuje identitet zveri jeste činjenica da je žena, koja se nalazi na njoj (Otkrivenje 17,1-3), pokazana kako “sedi na sedam gora”, što takođe ukazuje na Rim, koji je osnovan na upravo sedam brda! Činjenica da je žena koja sedi na zveri i sedam brda “...grad veliki, koji ima carstvo nad carevima zemaljskima” (Otkrivenje 17,18), daje nedvosmislenu potvrdu ovog zaključka.
Značajno je i zapažanje da je Rim, odnosno Vatikan, predstavljen ženom - simbolom koji, osim u izuzetnim slučajevima, označava Crkvu: “Jer revnujem za vas Božjom revnošću, jer vas obrekoh Mužu Jednome, da devojku čistu izvedem pred Hrista” (2. Korinćanima 11,2). U skladu sa značenjem ovog simbola, koji dodatno rasvetljava identitet duhovnog Vavilona, izraz “mati bludnicama” ukazuje na prvenstvo među palim crkvama, koje su pod njenom vlašću, što je najočiglednije u ovom vremenu, kada sve više ispunjava nepogrešivu reč da će svojom pogubnom naukom (“otrovnim vinom”) “napojiti sve narode”. Ovim svedočanstvom, Božja Reč je otkrila da će gotovo sve crkve biti pod upravom duhovnog Vavilona, koji - poput drevnog Vavilona - pokušava da pod svoju političko-religijsku upravu stavi ceo svet. Ono što “vino” (nauku) duhovnog Vavilona čini otrovnim (smrtonosnim) jesu sledeća - nebiblijska učenja:
- Hula rimskih papa i sveštenika, koji se navodnom vlašću da opraštaju grehe uzdižu iznad Boga: “Ja, Ja Sam brišem prestupe tvoje i greha tvojih ne pominjem.” (Isaija 43,25) “Šta Ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim Jednoga Boga?” (Marko 2,7) Videti: 2. Solunjanima 2,3-12;
- Učenje o posredničkoj službi Marije, umrlih svetaca i sveštenstva, naspram spasonosnoj činjenici da Spasitelj i Posrednik može biti samo Jedan: “Jer je Jedan Bog, i Jedan Posrednik između Boga i ljudi, Čovek Hristos Isus, Koji SEBE dade u otkup za sve…” (1. Timotiju 2,5.6);
- Nauka o spasenju delima nasuprot opravdanju verom u Hrista kao Jedinog Spasitelja i Posrednika, Čija se savršena pravednost, bez ikakvih ljudskih zasluga, pripisuje svim iskreno pokajanim grešnicima: “Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali.” (Efescima 2,8.9) “Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju, i opravdaće se zabadava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.” (Rimljanima 3,23.24) “Ovo je Kamen Koji vi zidari odbaciste, i nema ni u kome drugom spasenja.” (Dela 4,11);
- Gaženje Božjeg Zakona i Njegovog Svetog dana - Subote: Matej 5,17-19. Rimljanima 2,13.27; 3,31;
- Jakov 2,10-12. (Isaija 66,22.23. Matej 24,20.21. Marko 2,27.28. Luka 23,55.56. Jevrejima 4,9.10);
- Klanjanje svecima i raznim relikvijama, nasuprot Drugoj Božjoj zapovesti, kojom je to strogo zabranjeno: 2. Mojsijeva 20,4-6. i 5. Mojsijeva 4,15-29;
- Pogubna nauka o besmrtnosti duše i navodnom večnom mučenju u paklu: Propovednik 3,18-21; 9,5.6. Jezekilj 18,4. Matej 10,28. Rimljanima 6,23. Otkrivenje 20,5.6;
- Hulno učenje o navodnom pretvaranju hleba i vina - simbola Hristovog tela i krvi prolivene za grehe sveta - u stvarno tkivo Hristovog tela i krvi;
- Dogma o navodnoj nepogrešivosti papstva i crkve, kojom se, bar posredno, opravdavaju svi zverski zločini učinjeni nad desetinama miliona vernih Hristovih sledbenika.
Ovo su osnovna verovanja koja karakterišu pogubnu nauku duhovnog Vavilona a poziv na izlazak iz ovog saveza upućen je svim iskrenim vernicima koji su spremni da prihvate čistu i spasonosnu istinu Svetog Pisma.
“Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, i učiće nas Svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim; jer će iz Siona izaći Zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.” (Isaija 2,2.3) “Ko ima uho, neka čuje šta govori Duh Crkvama.”
Ujedinjavanje Evrope - znak skorog kraja
Jedno od najpoznatijih Biblijskih proročanstava koja se odnose na poslednje vreme jeste proročanstvo iz 2. poglavlja Knjige proroka Danila, o smenjivanju četiri svetska carstva i manjih sila nastalih nakon njih, koje je Bog, u Svojoj velikoj milosti, u noćnom viđenju pokazao poznatom vavilonskom caru - Navuhodonosoru, zbog čega je ovo proročanstvo još jedna u nizu potvrda uzvišenog porekla Svetog Pisma i pouzdan vodič do kraja vremena milosti i Hristovog Drugog dolaska, kojim će poredak greha i smrti biti zauvek ukinut.
Ovim veoma značajnim proročanstvom, kojim je najavljeno smenjivanje Vavilonskog, Medo-persijskog, Grčko-makedonskog i Rimskog carstva, predviđeno je da se države koje su nastale nakon raspada Rimskog carstva nikada neće ujediniti i, što je još važnije, da će u njihovom vremenu “Bog Nebeski podignuti Carstvo koje se doveka neće rasuti”. Slede opis i tumačenje noćnog viđenja, koje je - na carev zahtev, upućenog svim “vračima, zvezdarima i gatarima” u carstvu - u Božje ime objavio prorok Danilo:
“Odgovori Danilo caru i reče: Tajne koje car ište ne mogu kazati caru mudarci ni zvezdari ni vrači ni gatari. Nego ima Bog na Nebu Koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru šta će biti do posletka. San tvoj i što ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je: Tebi, care, dođoše misli na postelji šta će biti posle, i Onaj Koji objavljuje tajne pokaza ti šta će biti. A meni se ova tajna nije objavila mudrošću koja bi u mene bila mimo sve žive, nego zato da se javi caru što san znači i da doznaš misli srca svojega. Ti, care, vide a to lik velik; velik beše lik i svetlost mu silna, i stajaše prema tebi, i strašan beše na očima. Glava tom liku beše od čistog zlata, prsa i mišice od srebra, trbuh i bedra od mjedi, goleni mu od gvožđa, a stopala koje od gvožđa koje od zemlje. Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala mjedena i zemljana i satr ih. Tada se satr i gvožđe i zemlja i mjed i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nađe mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu Zemlju. To je san; a sada ćemo kazati caru šta znači. Ti si, care... ona glava zlatna. A nakon tebe nastaće drugo carstvo, manje od tvojega; a potom treće carstvo, mjedeno... A četvrto će carstvo biti tvrdo kao gvožđe, jer gvožđe satire i troši sve... A što si video stopala i prste koje od kala lončarskoga koje od gvožđa, biće carstvo razdeljeno... I što prsti u nogu behu koje od gvožđa koje od kala, carstvo će biti nešto jako a nešto trošno. A što si video gvožđe pomešano s kalom lončarskim, to će se oni pomešati semenom čovečijim, ali neće prionuti jedan za drugoga kao što se gvožđe ne može smešati s kalom. A u vreme tih careva Bog će Nebeski podignuti Carstvo koje se doveka neće rasuti, i to se Carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati doveka, kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satr gvožđe, mjed, kao, srebro i zlato. Bog Veliki javi caru šta će biti posle...” (Danilo 2,27-45)
“Gvozdene noge velikog lika završavaju se stopalima i prstima. Prsti, kojih je prirodno bilo deset, izazivaju našu pažnju, jer se izričito pominju u proročanstvu. Carstvo koje je predstavljeno kroz ovaj deo lika kome pripadaju prsti, bilo je konačno razdeljeno na deset delova. Zato se prirodno postavlja pitanje: da li deset prstiju ovog lika predstavljaju deset završnih delova velikog Rimskog carstva? Naš odgovor je: da!
Lik iz Danila 2 je jasno upoređen sa četiri zveri iz utvare danila 7. Četvrta zver predstavlja isto carstvo kao i gvozdene noge lika. Deset rogova četvrte zveri odgovaraju prirodi deset prstiju velikog lika. Ovi rogovi su tačno objašnjeni da će to biti deset kraljeva koji će nastati... Deset rogova, bez pogovora, predstavljaju deset kraljevina na koje se podelilo Rimsko carstvo...
Svi istoričari se slažu u tome, da je izvan teritorije Zapadnog rimskog carstva bilo uspostavljeno deset posebnih kraljevina, i mi sa sigurnošću možemo da im označimo vreme između 351-476. godine naše ere.
Deset naroda koji su bili najaktivniji u razbijanju i podeli Rimske imperije, i koji su u jednom vremenu svoje istorije držali znatne delove rimske teritorije kao zasebna i nezavisna kraljevstva, mogu se razbrojiti (bez obzira na vreme njihovog nastajanja) na sledeće: Huni, Ostrogoti, Visigoti, Franci, Vandali, Suevi, Burgundi, Heruli, Anglosanksonci i Lombardi. Veza između ovih i nekih modernih evropskih nacija ima svoje tragove u imenima kao što su: Engleska, Burgundija, Lombardija, Francuska itd.” (Uriah Smith, “Danilo i Otkrivenje”)
U međuvremenu je sada već dobro poznat istorijski tok potvrdio verodostojnost proročanstva datog vavilonskom caru Navuhodonosoru jer je nakon njega, kako je Božja Reč nedvosmisleno najavila, došlo do smene tri velika carstva i raspada poslednjeg - Rimskog carstva, na određen broj država, koje se, i pored brojnih pokušaja da se taj cilj ostvari, nikada nisu ujedinile. Zato je pokušaj graditelja Novog Svetskog Poretka da sav svet (i samim tim i ove evropske narode) ujedine pod jednom vlašću znak skorog kraja jer se Božja Reč ne može poreći - oni “neće prionuti jedan za drugoga kao što se gvožđe ne može smešati s kalom. A u vreme tih careva Bog će Nebeski podignuti Carstvo koje se doveka neće rasuti...”
Proročanstva o pojavi i ulozi papstva u Novom Svetskom Poretku
Još jedno važno proročanstvo o poslednjim događajima konačne istorije ovozemaljskog poretka, takođe je zabeležio prorok Danilo, kome je, kao i vavilonskom caru Navuhodonosoru, u noćnom viđenju pokazana smena četiri velika carstva, od Vavilonskog do Rimskog, ali novim simbolima i sa činjenicama koje su još tačnije odredile tada buduću a sada već prošlu prirodu i razvoj tih carstava, što ima za cilj da se vera Božjih sledbenika u vremenima koja su unapred opisana utvrđuje i svi pripadnici poslednjeg naraštaja, kojem su ova proročanstva o poslednjim događajima i namenjena, opomenu i osvedoče u Božju ljubav i brižnost za svakog člana ljudske porodice.
U noćnom viđenju, Danilu je, ovom prilikom, pokazana i pojava nove sile, koja će na poseban način obeležiti svetsku a posebno istoriju Božjeg Izabranog naroda. Sveti Izveštaj glasi:
“Prve godine Valtasara cara vavilonskoga usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko. Danilo progovori i reče: Videh u utvari svojoj noću, a to četiri vetra nebeska udariše se na velikom moru. I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drugačija.” (Danilo 7,1-3)
Po nedvosmislenom svedočanstvu Božje Reči, more, koje je u ovom viđenju predstavljeno kao poprište sukoba, označava narode ili gusto naseljena područja: “...Vode što si video... ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici” (Otkrivenje 17,15), dok su zveri, koje izlaze iz mora, simboli carstava: “Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na Zemlji.” (Danilo 7,5)
Prvo od ukupno četiri carstva, predstavljeno je lavom - najprikladnijim simbolom moći Vavilonskog carstva: “Prva beše kao lav, i imaše krila orlova...” (Danilo 7,4).
Krila orlova, kao što i drugi izveštaji govore, predstavljaju brzinu kojom su Vavilonjani osvajali nove teritorije: “Jer, evo, ja ću podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji će ići po Zemlji širom da osvoji naselja koja nisu njegova. Žestok je i strašan sud njegov i vlast njegova od njega izlazi. Konji će mu biti brži od risova” (tačnije: leoparda) “i ljući od vukova uveče, veliko će mnoštvo biti konjika njegovih, i idući izdaleka konjici njegovi doleteće kao orao kad hiti na lov.” (Avakum 1,6-8)
“Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima među zubima svojim, i govoraše joj se: Ustani, jedi mnogo mesa.” (7,5)
Poput vrednosti i svojstava četiri metala velikog kipa opisanog u 2. poglavlju Danilove Knjige, gde je Vavilonsko carstvo predstavljeno glavom od zlata kao najvrednijim metalom a Medo-Persija srebrom, tako i ovaj simbolički lanac ima određen redosled vrednosti simbola jer je Vavilon predstavljen carem životinjskog carstva - lavom, dok je simbol Medo-Persije medved. Činjenica da je medved “...ustao i stao sa jedne strane”, ukazuje na postojanje dveju strana carstva - Mediju i Persiju, od kojih će jedna postati nadmoćnija, što je istorija potvrdila jačanjem i odvajanjem Persije. Tri rebra u zubima medveda, po proceni većine komentatora, simbolišu osvajanje Vavilona, Libije i Egipta - provincija koje su posebno stradale u najezdi dvojne sile, čija je surovost, kako je kasniji istorijski tok pokazao, iskazana simboličkom zapovešću: “Ustani, jedi mnogo mesa.”
“Potom videh, i gle, druga” (druga u smislu različitosti od prethodne dok je po redu treća) “kao ris,” (U velikoj većini prevoda stoji: leopard) “imaše na leđima četiri krila kao ptica, i četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast.” (7,6)
Kao što je to bio slučaj sa prvom zverju, i ova, treća po redu, ima određen broj krila kao simbol brzine kojom će sledeći osvajač - Grčka, zaposedati nova područja. Istorija je, poletnim i veoma brzim pohodima Grčke pod vođstvom Aleksandra Makedonskog, i u ovom slučaju potvrdila verodostojnost Božje Reči. Četiri glave zveri predstavljaju deobu Grčkog carstva na četiri dela, kojima su vladali Aleksandrovi generali: Kasander, Lisimah, Ptolomej i Seleuk, čime su do tančina ispunili nepogrešivu reč Božanskog proroštva.
“Potom videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svih zveri pređašnjih, i imaše deset rogova.” (7,7)
Kao što je gvožđe, kao četvrti materijal od kojeg je bio izgrađen veliki kip u noćnom viđenju datom vavilonskom caru Navuhodonosoru, predstavljalo osnovna obeležja Rimskog carstva, tako i gvozdeni zubi ove zveri, takođe četvrte po redu, predstavljaju ista obeležja, koja ovo carstvo čine posebnim, poput posebnosti njegovog simbola - zveri koja se razlikuje od prethodnih i svih zveri uopšte jer ne postoji zver sa gvozdenim zubima, simbolima neuporedive svireposti Rimljana. Deset rogova ove zveri predstavljaju istih deset kraljevina koje su u pomenutom viđenju predstavljene odgovarajućim brojem prstiju velikog kipa.
Nakon simboličkih opisa četiri velika carstva, na isti način je prorečena pojava nove sile - papske institucije, čija je uloga, kako je Božje Proviđenje nedvosmisleno najavilo, od vanrednog značaja ne samo u dosadašnjem toku istorije već i u bliskom vremenu koje je pred nama, kada će ova mračna institucija, zahvaljujući uticaju Sjedinjenih Američkih Država, otpalog protestantskog sveta i naročito spiritizma, ponovo zadobiti vlast koju je imala tokom svoje srednjevekovne dominacije, kada su milioni nedužnih Hrišćana, doslednih nauci Svetog Pisma, stradali zbog svoje vere:
“Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među onima, a tri prva roga iščupaše se pred njim; i gle, oči kao oči čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.” (7,8)
“Tada zaželeh znati istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo strašna, i imaše zube gvozdene i nokte mjedene, i jeđaše i satiraše, a ostatak nogama gažaše. I o deset rogova što joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oči i usta koja govorahu velike stvari i beše po viđenju veći od drugih. Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvlađivaše ih, dokle dođe Starac, i dade se Sud svecima Višnjega, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo. Ovako reče: Četvrta zver biće četvrto carstvo na Zemlji, koje će se razlikovati od svih carstava, i izješće svu zemlju i pogaziti i satrti. I deset rogova jesu deset careva, koji će nastati iz tog carstva, a posle njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od pređašnjih, i pokoriće tri cara.” (7,19-24)
Po ovim proročanskim rečima, zabeleženim više stotina godina pre ispunjenja, nakon deobe Rimskog carstva na deset posebnih država, čiji su vladari predstavljeni odgovarajućim brojem rogova četvrte zveri, došlo je do pojave novog cara, koji se zaista razlikovao “od pređašnjih” jer papska vladavina nije zasnovana samo na političkoj moći, već i religijskoj, što je čini različitom od ranijih vladajućih sistema. Tri cara, odnosno narodi, koje je Papska institucija pokorila, bili su, kao što je poznato, Heruli, Vandali i Ostrogoti.
To su, uključujući sva prethodna svedočanstva, osnovna proročanstva o pojavi i ulozi papstva u Novom Svetskom Poretku, o čemu će biti reči i u narednim temama.
BOŽJI PEČAT I ŽIG NOVOG SVETSKOG PORETKA
“I treći anđeo za njim ide govoreći glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gneva Božjega, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetim i pred Jagnjetom. I dim mučenja njihova izlaziće vavek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj, i koji primaju žig imena njezina. Ovde je trpljenje svetih, koji drže Zapovesti Božje i veru Isusovu.” (Otkrivenje 14,9-12)
Poslednja opomena svetu
Ova svečana opomena, koju Božji narod posletka - oni koji drže Njegove Zapovesti i veru Isusovu - treba da objavi “svakom plemenu i jeziku i kolenu i narodu” (Otkrivenje 14,6), predstavlja poslednju vest koja će u sili Svetog Duha, kao u vremenu apostola, biti objavljena svim stanovnicima Zemlje, nakon čega će Isus doći u Svojoj večnoj slavi da zauvek izbavi sve koji su Mu ikada verno služili ili živeli po savesti sa kojom se rađa svako ljudsko biće: “Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji nećemo preteći one koji su pomrli. Jer će Sam Gospod, sa zapovešću, sa glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.” (1. Solunjanima 4,15-18)
U Svojoj velikoj milosti, Bog nam je otkrio razvoj poslednjih događaja ovozemaljske istorije, čemu smo danas svedoci jer se osnova događaja koji je opisan u ovoj poslednjoj vesti uspostavlja upravo sada, kada dve zveri, koje u simbolu predstavljaju carstva ili velike zemaljske sile, preuzimaju vlast nad sve većim delom Planete, utirući put Novom Svetskom Poretku. U 13. poglavlju Knjige Otkrivenja zabeležen je opis ovih dveju zemaljskih sila koje će učiniti da im se pokloni skoro sav svet, i tako dati slavu neprijatelju Boga i ljudi, koji stoji iza Novog Svetskog Poretka kako bi ceo svet naveo na prestup makar jedne Božje Zapovesti “jer koji sav Zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve. Jer Onaj Koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik Zakona.” (Jakov 2,10.11)
Prva zver, odnosno sila koja je opisana u pomenutom poglavlju, prikazana je kako izlazi iz mora (13,1), koje je simbol naroda, odnosno naseljenog područja: “Vode što si video… ono su ljudi i narodi, plemena i jezici.” (Otkrivenje 17,15): “…i videh zver gde izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njezinim deset kruna, a na glavama njezinim imena hulna… i dade joj zmija silu svoju, i presto svoj, i oblast veliku. I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njezine izleči se. I čudi se sva Zemlja iza zveri, i pokloniše se zmiji, koja dade oblast zveri. I pokloniše se zveri govoreći: ko je kao zver? I ko može ratovati s njom? I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva meseca. I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime Njegovo, i na kuću Njegovu, i na one koji žive na nebu. I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobedi; i dana joj bi oblast nad svakim kolenom i narodom i jezikom i plemenom. I pokloniše joj se svi koji žive na Zemlji kojima imena nisu zapisana u životnoj Knjizi Jagnjeta, Koje je zaklano od postanja sveta.” (Otkrivenje 13,1-8) Ista sila, prikazana simbolom zveri koja izlazi iz mora, opisana je i u 17. poglavlju Knjige Otkrivenja, u kojem je duhovni Vavilon predstavljen simbolom žene koja sedi na zveri sa sedam glava i deset rogova, koju prepoznajemo kao progonilačku moć Papske institucije.
“I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha. I svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i učini da Zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna. I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji žive na Zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri, govoreći onima što žive na Zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa. I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj. I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.” (Otkrivenje 13,11-18)
Važno obeležje prve zveri, na koje Božja Reč posebno ukazuje, je broj njenog imena - 666, koji se, po nedvosmislenom svedočanstvu, dobija izračunavanjem brojevnih vrednosti njenog imena: “I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.” Mnogi istraživači Božje Reči davno su došli do saznanja da se ovaj famozni broj dobija izračunavanjem brojevnih vrednosti jedne od najpoznatijih papskih titula - Vicarius Filii Dei (namesnik Sina Božjeg). Kada se slova ove titule, na odgovarajućem - latinskom jeziku, pretvore u brojeve, ukupan zbir je 666:
V I C A R I U S F I L I I D E I
5 1 100 1 5 1 50 1 1 500 1
5 + 1 + 100 + 1 + 5 + 1 + 50 + 1 + 1 + 500 + 1 = 666
“Dar Konstantina” - dokument koji sadrži ovu titulu, iako krivotvoren, tokom više vekova je citiran od strane nekoliko papa i zvaničnika rimske crkve a javlja se i u delu “Prompta Bibliotheca” (1858, izdanje - Pariz), Luciusa Ferrarisa, u kojem se titula VICARIUS FILII DEI nalazi u 5. svesci, u članku pod naslovom “Papa”. U rimskom izdanju iz 1890. godine, titula se javlja u tekstu na 43. stranici 6. sveske. Ovo delo (“Prompta Bibliotheca”) je, prema Katoličkoj enciklopediji iz 1913. godine (VI, 48, članak “Feraris”) - “prava enciklopedija religijskih znanja”, koja će “uvek biti dragocen izvor informacija”. Titulu je, u ovom i sličnim oblicima, upotrebio i kardinal Manning u svom delu “Svetovna vlast namesnika Isusa Hrista” (str. 140, 141).
Više značajnih informacija i referenci o broju 666 i srodnim temama, možete naći na narednoj web strani (meni nepoznatog autora): http://www.aloha.net/~mikesch/666.htm
Više značajnih informacija i referenci o broju 666 i srodnim temama, možete naći na narednoj web strani (meni nepoznatog autora): http://www.aloha.net/~mikesch/666.htm
Za razliku od prve, koja izlazi iz mora, odnosno naseljenog područja, druga zver se pojavljuje iz zemlje, simbola koji je suprotan prethodnom, jer označava nenastanjeno ili retko nastanjeno područje, što je karakteristika američke nacije, koja je nastala na novom kontinentu - nakon srednjevekovne dominacije i tiranije Rima, kao što je najavljeno Božjom Rečju. Ona je, u svom početku, prikazana simbolom jagnjeta i zaista, sloboda savesti i veroispovesti, koja je utkana u sam Ustav SAD-a, u potpunosti odgovara ovom opisu, jednako kao što se već danas ispunjava i drugi deo proročanstva - da će “govoriti kao aždaha”, i svojom moći - stečenom u tom kratkom periodu od svog nastanka, podržanom snažnim silama spiritizma, koje će u tom vremenu imati značajnu ulogu u velikoj obmani - učiniti da se ceo svet pokloni papskoj instituciji: “I učini da Zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna. I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji žive na Zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri, govoreći onima što žive na Zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa.” (Otkrivenje 13,12.14)
Osnovu ove važne opomene čini upozorenje da će svako ko bude primio žig prve zveri - papstva, učiniti sudbonosnu grešku, zbog čega će biti i meta posebnih Božjih sudova. Zato je veoma važno znati šta je žig zveri, kao i koji uslovi trebaju da budu ispunjeni da bi neko bio obeležen njime. Najkraći put do otkrivenja žiga predstavlja spoznaja njegove suprotnosti - Božjeg pečata, koji je, u Svetom Pismu, detaljno opisan.
Božji pečat i žig Novog Svetskog Poretka
“Potom povika iza glasa, te čuh, i reče: Pristupite koji ste poslani na grad svaki s oružjem svojim smrtnim u ruci. I gle, šest ljudi dođe do visokih vrata, koja gledaju na sever, svaki sa svojim oružjem smrtnim u ruci, i među njima beše jedan čovek obučen u platno s opravom pisarskom uz bedricu; i došavši stadoše kod oltara mjedenoga. A slava Boga Izrailjeva podiže se s heruvima, na kojima beše, na prag od doma, i viknu čoveka obučenog u platno koji imaše uz bedricu opravu pisarsku. I reče mu Gospod: Prođi posred grada, posred Jerusalima, i zabilježi biljegom čela onim ljudima koji uzdišu i koji ridaju radi svih gadova što se čine usred njega. A drugima reče i čuh: Prođite za njim po gradu, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte; starce i mladiće, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupajte; i počnite od Moje svetinje. I počeše od Moje svetinje. I počeše od starešina što behu pred domom.” (Jezekilj 9,1-6)
“I potom videh četiri anđela gde stoje na četiri ugla Zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, niti na ikako drvo. I videh drugoga anđela gde se penje od istoka sunčanoga, koji imaše pečat Boga živoga; i povika glasom velikim na četiri anđela kojima beše dano da kvare zemlju i more govoreći: Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našega na čelima njihovim. I čuh broj zapečaćenih, sto četrdeset četiri hiljade...” (Otkrivenje 7,2-3)
“I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori Sionskoj, i s Njim sto i četrdeset i četiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegova napisano na čelima svojim... I u njihovim ustima ne nađe se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božjim.” (Otkrivenje 14,1.5)
Poređenje svedočanstava iz prvih stihova sedmog i četrnaestog poglavlja Otkrivenja, koja se odnose na zapečaćenje sto četrdeset četiri hiljade Božjih izabranika - posebne grupe među spasenima u poslednjem vremenu, nedvosmisleno pokazuje da su “pečat Boga Živog” i “ime Oca”, koje je “napisano” na njihovim čelima, isti pojam, kao i “znak” kojeg Sam Gospod pominje prilikom izdavanja zapovesti anđelu “koji imaše uz bedricu opravu pisarsku”.
Pravi identitet znaka, kojeg pominje u zapovesti izdatoj anđelu sa “pisarskom” opremom, Gospod je otkrio znatno ranije, kada je, pre tri i po hiljade godina, izgovorio Deset svetih Zapovesti, koje je, potom, i zapisao na kamenim pločama - večnom spomenu na temelj Njegove vladavine: “...Subote Moje čuvajte, jer je znak između Mene i vas od kolena do kolena, da znate da Sam Ja Gospod Koji vas posvećujem.” (2. Mojsijeva 31,13) Istim rečima, Gospod se poslužio i u vremenu proroka Jezekilja, kome je zapečaćenje i pokazano: “I Subote Svoje dadoh im da su znak između Mene i njih da bi znali da Sam Ja Gospod Koji ih posvećujem.” (Jezekilj 20,12) U ponovljenoj izjavi dodaje: “I Subote Moje svetkujte da su znak između Mene i vas, da znate da Sam Ja Gospod Bog vaš.” (Jezekilj 20,20) Dakle, Subota - Ustanova koja je kao Četvrta zapovest Dekaloga uspostavljena odmah nakon Stvaranja - je Božji pečat, o čemu svedoči i činjenica da je to jedina Zapovest sa svim elementima pečata: imenom vlasnika pečata, titulom i oblašću u kojoj važi Njegov autoritet. Ime je Gospod, titula Bog - Stvoritelj a oblast sve što je stvorio. Tako je Subota “znak”, “ime Oca” i “pečat Boga Živog”.
Ono što je najvažnije jeste duhovna pozadina svetkovanja Subote, bez koje ona ne bi bila to što jeste. Gospod kaže da je ona znak Njegove moći da nas učini svetim - potpuno čistim od greha: “...Da znate da Sam Ja Gospod Koji vas posvećujem.” Ova, najvažnija karakteristika (savršena svetost) sto četrdeset četiri hiljade zapečaćenih, kao jedini uslov da bi Božji pečat mogao da bude stavljen na njihova “čela”, predstavljena je izjavom da su “bez mane” (Otkrivenje 14,5), koja nedvosmisleno svedoči o stanju koje će dostići pre zapečaćenja. Još jedna posledica koju svako zapečaćenje neminovno donosi je nepromenljivost zapečaćenog: “...i car ga zapečati svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se ništa ne promeni...” (Danilo 6,17) Reči: “Ko čini nepravdu neka još čini nepravdu... i ko je svet neka se još sveti” (Otkrivenje 22,17), koje će Isus izgovoriti na samom kraju vremena milosti, kada bude završavao posredničku i prvosvešteničku službu u Nebeskoj Svetinji nad svetinjama, takođe svedoče o tome. Nakon toga, karakter zapečaćenih se neće menjati - oni će večno nositi “ime Oca” i biti Njegova svojina, otkupljena “skupocenom krvlju Hrista” (1. Petrova 1,19). “I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božjeg, i Jagnjetova. Nasred ulica njegovih i sa obe strane reke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakog meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljenje narodima. I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga, i gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim.” (Otkrivenje 22,1-4)
Sada, kada znamo šta je Božji pečat, možemo uvideti i šta je žig zveri, odnosno papstva, koji je utemeljen na istoj Zapovesti koja predstavlja Božji pečat. Naime, kao što je istorija potvrdila, upravo je Papska institucija ta koja kao znak svoje moći i navodne nepogrešivosti, zbog čega i jeste sila koju Sveto Pismo naziva Anti-Hristom, ističe zamenu Subote nedeljom, kao što je i prorečeno: “I pomišljaće da promeni vremena i Zakone, i daće mu se…” (Danilo 7,25) “Božja crkva je našla za dobro da praznik odmora premesti na dan Gospodnji.” (Catechismus Romanus, izdanje F. Rauch, Innsbruck 1929)
Dakle, žig zveri će primiti oni koji će i pored svih opomena upućivanih u sili Svetog Duha, umesto Sedmog dana - Subote, svetkovati nedelju, koja je znak autoriteta rimske crkve. Ovom poslednjom probom - koja će skoro doći na svet, nakon daljeg izlivanja Božjih sudova, koji će ujediniti sve narode u traženju izlaza - Delo spasenja će biti završeno konačnom odlukom svakog ljudskog bića za ili protiv Božje vladavine, utemeljene na Njegovom večnom i nepromenljivom Zakonu - Deset svetih Zapovesti, onakvim kako su zabeležene u Svetom Pismu (2. Mojsijeva 20. Otkrivenje 11,19; 15,5). Nakon toga, Isus će doći u Svojoj večnoj Slavi - da za sva vremena učini kraj grehu i svima koji su se sjedinili sa njim, jer zlo neće postojati u večnosti. Nakon Hristovog Dolaska i Suda koji će potom nastupiti, više ga neće biti. “Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na posletku ovog veka. Poslaće Sin čovečiji anđele Svoje, i sabraće iz Carstva Njegova sve sablazni i koji čine bezakonje.” (Matej 13,40.41)
Novi Svetski Poredak
Kada se, uskoro, ceo svet bude posvetio zaustavljanju velikih nepogoda, koje će nastati iznenadnom serijom prirodnih i natprirodnih pojava svetskih razmera, svima će biti jasno da ni sva ljudska mudrost i tehnologija ne mogu otkloniti uzroke tih pojava, niti ih zaustaviti, i tada će konačno spoznati da “ima Bog na Nebu” (Jevrejima 11,6), Koji neće doveka trpeti strašno bezakonje na Zemlji. Tada će, na svetsku scenu, kao nikada do tada, podržan silama spiritizma, odnosno demonskim silama koje se već nalaze pod okriljem ove i mnogih harizmatski nastrojenih crkava, stupiti “čovek bezakonja” (2. Solunjanima 2,3), odnosno Anti-Hrist, koji već danas tvrdi da će do sličnih događaja doći, i svetu ponuditi religiju kojom će, navodno, umilostiviti Boga a njega postaviti za vrhovnu ličnost Novog Svetskog Poretka.
Prema svedočanstvu 13. poglavlja Knjige Otkrivenja, svoju moć će - osim u spiritizmu, koji će se, zahvaljujući nebiblijskoj nauci o besmrtnim dušama, u velikoj meri ispoljavati javljanjem demona u likovima navodnih svetaca i drugih umrlih osoba kako bi neupućene utvrđivali u uverenju da je nauka rimske crkve ispravna - kanalisati i kroz SAD, koje će usko sarađivati sa Vatikanom i svetu nametnuti sankcije “da ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina.” (Otkrivenje 13,17) Drugim rečima, SAD, koje su simbolički predstavljene zverju koja izlazi iz zemlje (Otkrivenje 13,11), će svojom vojno-političkom moći, uz snažnu potporu sila tame pod plaštom lažnog Hrišćanstva, učiniti “da Zemlja i koji žive na njoj poklone se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna” (Otkrivenje 13,12). Istorija već pokazuje da se papstvu isceljuje “rana smrtna” - koja joj je naneta 1798. godine, kada je Napoleonov general Bertije ušao u Rim i zarobio papu Piju VI, koji je ubrzo i preminuo u izgnanstvu - jer je tokom prošlog veka Vatikan ponovo postao političko-religiozna sila čija će moć rasti dok se ne ispuni sve što je predskazano u Knjizi Otkrivenja a to će se, kada pomenuti niz prirodnih i natprirodnih pojava bude pokrenut, odviti munjevitom brzinom.
Svedočanstvom iz istog - 13. poglavlja Knjige Otkrivenja, Božje Proviđenje je otkrilo da će utemeljivači Novog Svetskog Poretka pokušati da sav svet stave pod svoju upravu - namećući mu svoje zakone i religiju, što će biti pravdano potrebom da se Planeta sačuva od Božjeg prokletstva, tako da će, nakon neuspešnih pokušaja da se verni Božji sledbenici, “koji će držati Zapovesti Božje i imati svedočanstvo Isusa Hrista” (Otkrivenje 12,17), odgovore od vernosti Svetom Pismu i zaustave u iznošenju istine, biti izdat dekret “da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj” (Otkrivenje 13,15).
Danas, kada vidimo doslovno ispunjavanje ovih proročanstava, čije je značenje nedvosmisleno kada su ključevi za razumevanje simbola poznati, imamo priliku da razmišljamo o tome i da se vlastitim stavom prema Božjoj Reči - Svetom Pismu, postavimo onako kako nas razum i savest upućuju, jer je vreme ispunjenja ovih najpotresnijih događaja u ovozemaljskoj istoriji neposredno pred nama! Bog nas poziva da se odredimo prema ovim saznanjima, sa zahvalnošću što nas nije ostavio u tami nagađanja o onome što nas čeka do kraja, i da na veličanstvenu ljubav, koju je pokazao i na ovaj način, uzvratimo ljubavlju - kajući se iskreno za sve grehe kojima smo razapeli našeg Spasitelja i Gospoda. On kaže: “Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa Mnom. Koji pobedi daću mu da sedne sa Mnom na prestolu Mojemu, kao Ja što pobedih i sedoh s Ocem Svojim na prestolu Njegovu.” (Otkrivenje 3,20-21) “I tražićete Me, i naći ćete Me; kad Me potražite svim srcem svojim.” (Jeremija 29,13)
Nema većeg blagoslova i radosti od službe Gospodu celim srcem i umom. Mir i radost koje nam Isus daje kada Ga verom prihvatamo kao ličnog Spasitelja, predstavljaju blagoslove koji se nijednom rečju ne mogu opisati, već samo doživeti. Donesimo pravu odluku, i poslušajmo ove pozive!
HRISTOV DRUGI DOLAZAK
“Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude, učeći nas da se odreknemo bezbožnosti i želja ovog sveta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovom svetu, čekajući blaženu nadu i javljanje slave Velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, Koji je dao Sebe za nas da nas izbavi od svakog bezakonja, i da očisti Sebi narod izabrani koji čezne za dobrim delima.” (Titu 2,11-14)
Hristov Drugi dolazak - kojim će pokušaj ovozemaljskih sila da pod svoju vlast stave ceo svet i konačno biti sprečen - “blažena” je “nada” Hrišćana iz svih vremena, koja će, prema svim znacima o kojima je Spasitelj govorio, biti ispunjena upravo u našem vremenu. Osim Njegovih izjava o ovom veličanstvenom događaju, zabeležena su i brojna svedočanstva nadahnutih proroka i apostola ali je o znacima Njegovog skorog Dolaska najodređenije govorio Sam Gospod, ukazavši, posebno, na pojavu velikog broja lažnih proroka i Hristosa koji će pokušati da prevare i “izabrane” (verne). Sila obmane će, srazmerno veličini bezakonja koje se neprestano umnožava, biti veoma velika ali je Gospod postavio granicu kako bi Njegov Izabrani narod, “koji drži Zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista” (Otkrivenje 12,17), mogao da izbegne zabludu.
“A kad seđaše” (Isus) “na Gori maslinskoj, pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvojega Dolaska i posletka veka? I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime Moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.” “Tada ako vam ko reče: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako je moguće, i izabrane. Eto vam kazah unapred. Ako vam dakle reku: Evo Ga u pustinji, ne izlazite; evo Ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti Dolazak Sina čovečijeg.” (Matej 24,3-5.23-27)
Dakle, za razliku od pojava lažnih, Dolazak Pravog Hrista – Isusa, biće tako silan i veličanstven da neće biti nikoga čijoj pažnji bi mogao da izmakne:
“Eno, ide s oblacima, i ugledaće Ga svako oko...” (Otkrivenje 1,7)
“I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na Zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele Svoje sa velikim glasom trubnim; i sabraće izabrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.” (Matej 24,30.31)
“Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji nećemo preteći one koji su pomrli. Jer će Sam Gospod, sa zapovešću, sa glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.” (1. Solunjanima 4,15-18)
U ovom poznatom govoru, o vremenu pred Svoj Drugi dolazak, Isus je naveo i druge znake kraja, čijoj pojavi smo svi svedoci:
“Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da sve to bude. Ali nije još tada posledak. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena Mojega radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga. I izaći će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti ohladniće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I propovediće se ovo Evanđelje o Carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.” (Matej 24,6-13)
“I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na Zemlji tuga od smetnje i od huke morske i od valova.” (Setimo se skorašnjih cunamija) “Ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na Zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti. I tada će ugledati Sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom. A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.” (Luka 21,25-28)
“I reći će se u ono vreme: Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; radovaćemo se i veseliti za spasenje Njegovo.” (Isaija 25,9)
“Govori Onaj Koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dođi, Gospode Isuse.” (Otkrivenje 22,20)
Dajte, Gospodu, plemena narodna
dajte Gospodu slavu i čast.
Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovu.
Nosite dare i idite u dvore Njegove.
Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti.
Strepi pred Njim, sva zemljo!
Recite narodima: Gospod caruje;
Zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti;
On će suditi narodima pravo.
Nek se vesele nebesa, i zemlja nek se raduje;
Nek pljeska more i sve što je u njemu;
Neka skače polje i sve što je na njemu;
Tada neka se raduju sva drveta šumska
pred licem Gospodnjim;
jer ide da sudi zemlji.
Sudiće vasiljenoj po pravdi,
i narodima po istini Svojoj.
Psalam 96,7-13.
Нема коментара:
Постави коментар